Posredno i neposredno vrednujuća teorija prava
S obzirom na svoj metodološki pristup teorija prava uobičajeno se dijeli na deskriptivnu, navodno nevrednujuću, i normativnu, tj. vrednujuću i opravdavajuću teoriju pravu. U svojoj knjizi Evaluation and Legal Theory Julie Dickson takvu dihotomiju odbacuje. Tvrdi da je čitava teorija prava na ovaj il...
Guardat en:
| Publicat a: | URI:https://journals.openedition.org/revus, |
|---|---|
| Autor principal: | |
| Format: | Article ou chapitre numérique |
| Idioma: | Croate |
| Publicat: |
Revus
2013
|
| Matèries: | |
| Accés en línia: | Accès Université d'Orléans et IFPM Accès Université d'Orléans et IFPM |
| Sumari: | S obzirom na svoj metodološki pristup teorija prava uobičajeno se dijeli na deskriptivnu, navodno nevrednujuću, i normativnu, tj. vrednujuću i opravdavajuću teoriju pravu. U svojoj knjizi Evaluation and Legal Theory Julie Dickson takvu dihotomiju odbacuje. Tvrdi da je čitava teorija prava na ovaj ili onaj način vrednujuća. Zato uvodi dihotomiju između posredno vrednujuće i neposredno vrednujuće teorije prava. Dok je zadatak neposredno vrednujuće teorije prava pravo vrednovati moralno, posredno vrednujuća teorija prava donosi vrednujuće sudove o tome koja je obilježja prava najvažnije i najznačajnije objasniti. U ovome radu prvo izlažem Dicksoničin prikaz “vrednujućeg-ali-ne-moralno-vrednujućeg” shvaćanja teorije prava te potom taj prikaz podvrgavam kritici. Naposljetku iznosim neke primjedbe glede korisnosti Dicksoničine dihotomije između neposredno i posredno vrednujuće teorije prava. | Za englesku verziju ovog članka vidi Luka Burazin, Indirectly and Directly Evaluative Legal Theory. A Reply to Julie Dickson, Diritto & questioni pubbliche (2012) 12, pp. 183–210. |
|---|