Ustavna demokratija
Autor razmatra temeljnu promjenu koju je u teoriji i praksi demokratije indukovala konstitucionalna paradigma. U uslovima u kojima je zakonodavna pravna država zamjenjena konstitucionalnom pravnom državom formalne se koncepcije demokratije pokazuju nepopravljivo nedostatnim. Supstancijalni elementi...
সংরক্ষণ করুন:
| প্রকাশিত: | URI:https://journals.openedition.org/revus, |
|---|---|
| প্রধান লেখক: | |
| বিন্যাস: | Article ou chapitre numérique |
| ভাষা: | Serbian |
| প্রকাশিত: |
Revus
2013
|
| বিষয়গুলি: | |
| অনলাইন ব্যবহার করুন: | Accès Université d'Orléans et IFPM Accès Université d'Orléans et IFPM |
| সংক্ষিপ্ত: | Autor razmatra temeljnu promjenu koju je u teoriji i praksi demokratije indukovala konstitucionalna paradigma. U uslovima u kojima je zakonodavna pravna država zamjenjena konstitucionalnom pravnom državom formalne se koncepcije demokratije pokazuju nepopravljivo nedostatnim. Supstancijalni elementi demokratije tako nijesu više samo kontingentni dodatak, već se u savremenim pravnim poretcima pokazuju kao osnovni uslov za održanje demokratije kao načina donošenja političkih odluka na osnovu majoriteta i univerzalnog prava glasa. Ovaj je element, sa svoje strane, neraskidivo povezan sa teorijom pravnog važenja koja je takođe pretrpjela ključne promjene sa uvođenjem konstitucionalne paradigme. Iz ovoga proizilazi i četvorodimenzionalni model savremene ustavne demokratije zasnovan na četrima osnovnim vrstama prava garantovanih savremenim ustavima: političkim pravima, građanskim pravima, pravima na slobodu i socijalnim pravima. Supstancijalna se dimenzija demokratije i pravnog važenja ponajprije ogleda u pozitivnim i negativnim garancijama kao jemstvima tvrdoće ustava. Iz perspektive pozitivnih i negativnih ustavnih garancija ovih prava pravne antinomije i pravne praznine poprimaju značenje koje je bremenitije kritičkim potencijalom i eksplanatornom snagom od tradicionalnih značenja. Autor će u radu, uporedo sa razvijanjem svoje ustavne teorije obrazložiti i njene posledice po neke od najznačajnijih teorijskih postavki današnjice kakve su pravni pozitivizam, imperativizam, kao i na uvrežena shvatanja o odnosu između pravnih pravila i principa. Na taj je način i moguće ocrtati razloge za savremenu krizu ustavne paradigme i naznačiti moguće puteve za izlazak iz nje, u uslovime razvoja jedne kritičke pravne nauke. |
|---|